„Ne možemo zabraniti pristup novih tehnologijama, one su potrebne i korisne i neminovne. Važno je kontrolisati sadržaj koji deca koriste. Opasnost se krije u neumerenoj upotrebi. Deca brzo razviju zavisnost, jer gledajuću u ekran i rešavajući zadatke u video-igrici, oni su na dopaminu, a onda kad pređu nivo dobiju i druge hormone koji daju osećaj sreće. Tu zapravo dobiju sve - iščekivanje, radost, tugu, sreću, napetost, ljutnju i sve se rešava bezbolno i za 15 minuta promene 10 emocija. To nije realno u pravom životu, tako da život u virtualnom svetu postaje interesantniji, dinamičniji, deca gube interes za stvarnost, traže da svoje prohteve zadovolje odmah što stvara frustriranu i nezadovoljnu decu.“

Edukacija društva i promocija inovacionog programa za unapređenje funkcionalnog znanja kao korena inovacionog preduzetništva i regionalnog razvoja republike srbije.